Gotovo da nema osobe koja bar jednom u životu nije bila izložena stresu. Smrt bračnog druga, deteta, razvod braka, bolest, otkaz na poslu, ali i previše radnih obaveza koje ne možemo u roku da ispunimo, besparica, trudnoća, dolazak novog člana porodice na svet… neki su od najvećih stresogenih događaja. Ipak, psiholozi poručuju da stres nije nepobediv, i da se raznim tehnikama i veštinama može prevazići.
Suviše senzibilne osobe, lako uvredljive, neodlučne, perfekcionisti, sujetne, zavidne, ljubomorne imaju sve šanse da postanu „žrtve” stresa. |
Osobe koje pokazuju određeni način ponašanja i poseban stil života podložnije su stresu. Striktno pridržavanje i poštovanje normi ponašanja, strogo vođenje računa o mišljenju okoline, prigušavanje emocionalnog reagovanja (posebno besa, ljutnje i gneva), stalni napor da se kontroliše sopstvena agresivnost, krutost i neelastičnost u odnosima, siromaštvo, zavisnost od zabrinutosti pojačavaju pritisak. Ali, i suviše senzibilne osobe, lako uvredljive, neodlučne, perfekcionisti, sujetne, zavidne, ljubomorne, one koje se lako razljute i razbesne imaju sve šanse da postanu „žrtve” stresa.
– Stres je jedna vrsta mehanizma koja se aktivira kada je potrebna odbrana organizma bilo na realnu ili zamišljenu opasnost. Da bi se čovek oslobodio stresa neophodno je da poštuje prirodni ritam odlaska na spavanje, pravilan raspored obroka, da redovno upražnjava fizičku aktivnost, boravi što više na vazduhu, pravi prioritete u rokovima dnevnih aktivnosti i realno procenjuje svoje mogućnosti. A, sve to, kako bi se omogućilo obnavljanje fizičke snage i mentalne energije. Dozirano i ciljano gledanje TV (čulo vida troši više od 60 odsto metaboličke energije), razgovori sa bliskim osobama (prijateljima, sveštenikom, psihoterapeutom, takođe su lekoviti) – kaže Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije.
Protiv stresa koriste se i tehnike psihičke i mišićne relaksacije… |
Naš sagovornik navodi da pola sata pešačenja ima veći efekat od tablete „bensedina” od pet miligrama. Pomaže i tuširanje, odlazak na masažu, izolacija od okruženja koja su izvor naših frustracija i napetosti, odbacivanje misli koje nas uvode u brigu, svakodnevno smejanje, pričanje viceva, plakanje, molitva. Protiv stresa koriste se i tehnike psihičke relaksacije (osvešćenog i skoncentrisanog disanja) i tehnike mišićne relaksacije (autogeni trening, progresivna mišićna relaksacija), joga…
Šta sve pomaže?
â-º Odlazak u teretanu
â-º Udaranje vreće
â-º Uvrtanje peškira sa naglaskom na izdisaj
â-º Cepanje drva
â-º Vrištanje u kolima ili u šumi
â-º Negovanje kućnih ljubimaca
â-º Trčanje i svi sportovi
â-º Vežbe disanja pored otvorenog prozora, protezanje, 10 čučnjeva ili zgibova
Pročitajte još:
Pomozite detetu da prevlada stres >>
Sinovi brižnog oca lakše podnose stres >>
Komentari (0)