Skoro tri decenije radi kao medicinska sestra na Institutu za neonatologiju. Zna kako diše svako odeljenje, od prijemnog do intenzivne nege. Ali poslednjih dvanaest meseci vreme provodi u Banci humanog mleka, druži se sa porodiljama, animira ih da postanu donorke i uči ih kako da iskoriste mleko koje imaju u izobilju.
Najzdravija ishrana
Svakog jutra sestra Boba uzima prtljag, seda u kombi i kreće da krstari gradom. Nikad ne biste pogodili šta tegli na rukama – flašice pune majčinog mleka. Ono što podseća na torbu je zapravo mali, mobilni frižider, a ni kombi nije običan, već posebno dostavno vozilo.
– Kod nas dolaze najugroženije bebice, prevremeno rođene, novorođenčad veoma male težine i teško bolesne bebe – nabraja. – Da bismo našim malim pacijentima omogućili najzdraviju ishranu, na Institutu je osnovana prva Banka humanog mleka u regionu.
Zadovoljna je sestra Boba što konačno može da kaže da danas ni u Srbiji nije komplikovano biti donorka mleka. Stvari su se promenile nabolje!
I malo je često mnogo
Pre godinu dana, zahvaljujući projektu „Podrška razvoju prve banke humanog mleka u Srbiji”, koji su pokrenuli „Rosa” i Institut za neonatologiju, ova ustanova dobila je dostavno vozilo kojim se prikuplja mleko od majki dojilja.
– Roditelji više ne moraju sami da donose mleko na Institut. Mi, medicinski radnici, odlazimo kod svake majke ponaosob. Prvo joj pokazujemo kako da održava higijenu ruku i dojki, a onda joj dajemo pumpicu i specijalne bočice za odlaganje mleka – priča sestra Boba i kaže da je potvrda uspeha projekta stigla i iz inostranstva kada su u oktobru prošle godine postali članovi Evropske asocijacije banaka mleka.
Ne bacajte mleko
Majke, javite se. Ne bacajte mleko koje je zlata vredno, poručuje sestra Boba. Titula donorke neće vam oduzeti puno vremena, a učinićete mnogo.
– Nekad je samo pet mililitara majčinog mleka dovoljno da se ugroženoj bebi spasi život. Ljudi misle da su potrebne ogromne količine, a nisu svesni da je za to često dovoljna samo jedna kafena kašičica belog blaga – priča sestra Boba i ističe da je konzumiranje majčinog mleka od istog značaja kao za bolesnog čoveka transfuzija krvi.
Svedok mnogih čuda
Različite ljudske sudbine prepliću se u zgradi ustanove u kojoj sestra Boba radi. Samo ona i njene kolege znaju kako izgleda tešiti neutešne.
Godišnje na Institutu u proseku boravi oko hiljadu novorođenčadi, a preživi čak 97 odsto beba koje na rođenju imaju težinu od 1.200 do 1.500 grama. U Srbiji se godišnje prevremeno rodi više od 8.000 beba, od čega je 5.000 teško bolesno. Boba je i sama gledala kako se čuda događaju.
– Najmanje preživele bebe imale su samo oko 500 grama – kaže.
Navikla je sestra Boba na takve prizore, još kao učenica Srednje pedijatrijske škole dolazila je u istu zgradu na praksu.
Pamti da je u to vreme Institut bio Zavod za prevremeno rođenu decu.
– Oduvek sam želela da se bavim decom, ona su nešto najlepše i najčistije što postoji na ovom svetu. Ništa me ne ispunjava kao rad s njima – kaže i otkriva da kod kuće ima svoje dete, svoj ponos, ćerku Aleksandru (14).
Pročitajte još:
Dojenje u 10 koraka na Baby-Friendly način >>
Kako se pravilno koristi flašica? >>
Komentari (0)