Sezona praznika, odmora, raspusta idealno je vreme da se posvetite porodici. U tu kategoriju spada, osim savijanja veša, spremanja ručkova, igranja, poseta prijateljima i veoma važan segment – razgovor. Kao roditelj iskoristite svaki slobodan trenutak i pričajte sa svojom decom. Njima će to biti dragoceno.
– Razgovor između roditelja i dece je veoma važan za emocionalni, psihički, socijalni, moralni razvoj deteta. To je sastavni deo roditeljstva kao veštine koja se uči i stiče – objašnjava Vesna Milić, pedagog i psihološki savetnik.
Zato kada dobijete dete, naoružajte se strpljenjem, budite voljni da učite i da se razvijate. U komunikacijskom smislu važno je da ne postoje tabu teme između roditelja i dece.
Kako da pričamo
Važno je da roditelji upoznaju svoje dete, da ga prihvate onakvo kakvo jeste i da se trude da ga oblikuju onako kako misle da treba da bude. Na mlađem uzrastu kod sticanja osnovnih veština, posebno kada je bezbednost u pitanju ne postoji dilema – roditelj postavlja ograničenja koja moraju da se poštuju. Naravno, roditelji postavljaju ograničenja i kada su deca starija. Kako će i da li će roditelji razgovarati sa svojom decom zavisi od stila kontakta koji vlada u porodici.
– Važno je da roditelji razgovaraju sa decom, da imaju poverenje u njih i da je takav odnos obostran. To ne znači da treba da preuzimaju odgovornost deteta kao svoju, već da kroz razgovor objasne detetu koja su ograničenja, šta je dozvoljeno – kaže naša sagovornica ističući da ne postoji univerzalan model. Sve to, navodi, zavisi od mnogih faktora.
Zašto je važan razgovor
Razgovor omogućava da se sagledaju kako potrebe deteta tako i potrebe roditelja. U preslabo razgraničenim porodicama nije jasno koje su potrebe dece, a koje roditelja, u prejako razgraničenim porodicama gde su granice rigidne i nepropustljive, roditelji uglavnom očekuju i nema ličnog interesovanja za osećanja deteta.
– Mnoge porodice imaju kontakte samo u jednoj dimenziji – lakše se povezuju ili diferenciraju. Ovakav ekstremni oblik neravnoteže ometa zdrav proces razvoja ličnosti deteta – navodi Milić.
Kada su granice preslabe, sve je konfuzno: roditeljima nije jasno šta je njihov posao, a šta zadaci dece. Previše se vežu za unutrašnji život deteta, postaju opsesivni, brinu i pokušavaju da utiču i da ga menjaju. Na ovaj način roditelji ne vide dete kao nekoga ko ima izbore i snosi posledice svog ponašanja.
– Roditelj preuzima motivaciju, disciplinu, krivicu, brigu, kao svoju i to onda ostaje nerazvijeno u repertoaru ponašanja deteta. Na drugoj strani su porodice čije su granice rigidne. Ovde roditelji stavljaju detetu do znanja očekivanja i ograničavanja ponašanja, ali bez ličnog interesovanja i angažovanja – njih više zanima kako se dete ponaša i šta radi, a ne kako se oseća i šta misli. To svakako nije dobar model – priča Milić.
Pubertetske teme
Kada nastupi pubertet izuzetno je značajno da deca imaju kome da se povere. Hormoni su podivljali, a kod devojčica dolazi i do ozbiljnih fizičkih promena. Razgovor majke s ćerke u tome periodu je važan za njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Ovo su neke smernice u razgovorima majke i ćerke:
1. Razgovor započnite rano
Do svoje 8. godine devojčice treba da znaju da ih očekuju promene tela u pubertetu. Možda vam se osam godina čini prerano, ali stručnjaci preporučuju: bolje ranije.
2. Teme otvarajte postepeno
Bolje razgovarajte često, nego o svemu odjednom. Idite korak po korak, iz meseca u mesec.
3. Budite inicijator
Dajte kćerki do znanja da ste dostupni za sva pitanja i razgovore u bilo koje doba, ali ne čekajte da ona bude ta koja će uvek prići vama.
4. Pričajte na osnovu iskustva
Čak 60 odsto devojčica bi volelo da zna više o svojim majkama iz perioda puberteta. Takođe, nikada vaše razgovore ne prepričavajte tati.
Komentari (0)