Tokom zimskih meseci mališani uglavnom često kašlju, naročito oni koji idu u vrtić. Roditelji nisu sigurni da li treba dete da vode kod lekara, kako da tretiraju „suv”, a kako „zreo” kašalj i koji od ta dva je siguran znak da dete ima infekciju. Pedijatri tvrde da kašalj nije bolest nego odbrambeni mehanizam tela, refleks koji detetu pomaže da lakše diše. Ipak, onaj koji predugo traje ukazuje na problem i tada treba posetiti lekara.
Najčešća vrsta kašlja je akutni, obično sezonski, koji u 90 odsto slučajeva izazivaju virusi. Deca kašlju najčešće tokom i posle virusne infekcije i tada uglavnom imaju temperaturu.
Međutim, ovakve bolesti ne zahtevaju lečenja antibiotikom, za razliku od bakterijskih infekcija koje se moraju tretirati lekovima. Zato, ako vaše dete kašlje, ali nema temperaturu, ne morate odmah trčati kod lekara. Dozvolite dečjem imuno sistemu da se sam izbori. Ipak, ukoliko je kašalj praćen sekretom iz nosa i temperaturom, dete treba povesti kod pedijatra.
Svaki kašalj koji traje duže od tri nedelje treba proveriti, pa pedijatri obično savetuju da se, uz standardan pregled, uzme i krvna slika, koja pokazuje da li se radi o virusu ili bakteriji.
Deca najčešće kašlju zbog infekcija respiratornih organa, zbog zapušenja disajnih puteva sekretom, ali i zbog udahnutog stranog tela ili tečnosti. Najčešći tip kašlja kod dece je „suv” kašalj, kada dete ništa ne iskašljava. Ovakav kašalj u najvećem broju slučajeva javlja se zbog infekcija gornjih disajnih puteva, uglavnom zbog virusa koji dovode do stvaranja male količine sekreta. Uz ovakav kašalj obično curi i nosić, dete kija i otežano diše na nos.
Ponekad i bakterije izazivaju ovakvu vrstu kašlja, pa je važno da pratite stanje deteta. Često se događa da prilikom „suvog” kašlja roditelji čuju zvuk iz detetovih grudi, jer sekret koji se sliva iz nosa vibrira u ždrelu. Uplaše se da dete ima bronhitis ili zapaljenje pluća, ali u najvećem broju slučajeva to nije tako. „Suv” kašalj može izazvati i laringitis, ponekad i zapaljenje sinusa.
 Pedijatri preporučuju da deca koja kašlju unose više vitamina, tečnosti, uzimaju sirup na prirodnoj bazi, na primer od jagorčevine ili bršljana, da piju topli šerbet…  |
Može se dogoditi da nekoliko dana, pa čak i nedelja posle infekcije, dete suvo kašlje. Najčešće se to dešava jer je sluzokoža disajnih puteva preosetljiva i reaguje na duvanski dim, hladan vazduh ili fizički napor. Važno je da nikada ne lečite dete sami i ne dajete mu antibiotike bez konsultacije sa pedijatrom.
„Zreo kašalj” ukazuje na zapaljenja donjih disajnih puteva, tvrde lekari. Naziva se i produktivan, jer deca iskašljavaju sekret. Sasvim mala deca ne umeju da izbace sekret, gutaju ga, pa se može dogoditi da povrate.
Što više sekreta dete izbaci pre će ozdraviti, pa je ovo „korisna” vrsta kašlja. Vrlo često ovakav kašalj ukazuje na bronhitis i tada dete treba odvesti pedijatru. „Svirajući” kašalj tipičan je za astmu. To je poseban tip disanja koji nastaje zbog suženja srednjih i sitnih disajnih puteva. Čuje se „zviždanje” prilikom udisanja i izdisanja. Može se dogoditi i da deca koja nemaju astmu ovako kašlju i tada je uglavnom u pitanju bronhitis.
Pedijatri preporučuju da deca koja kašlju unose više vitamina, tečnosti, uzimaju sirup na prirodnoj bazi, na primer od jagorčevine ili bršljana, da piju topli šerbet… Ipak, ništa nemojte davati detetu dok se ne konsultujete sa lekarom.
Pročitajte još:
Ima li zima veze sa prehladom? >>
Nos deteta treba čistiti nežno >>
Komentari (0)