Osnovne laboratorijske analize krvi i urina daju detaljniji uvid u zdravstveno stanje pacijenta, pomažu da se lakše uspostavi dijagnoza i pravilno usmeri tok lečenja. Zbog toga se praktikuju vrlo često prilikom odlaska lekaru, čak i ako se radi o rutinskim ili sistematskim pregledima.
O tome koliko su ove analize važne, šta sve mogu da pokažu i spreče objašnjava specijalista medicinske biohemije mr Drina Topalov.
– Analiza krvi i urina daje informacije da li u organizmu postoji neki zapaljenski proces, oboljenje bubrega, jetre ili nekog drugog organa. Za pacijenta je posebno važno da zna da rezultati u referentnim vrednostima ne znače obavezno i odsustvo bolesti. Ukoliko osećaju simptome treba da se obrate lekaru čak i kada su analize uredne. Važno je znati i da referentne vrednosti zavise od metode koju određena laboratorija primenjuje, što znači da se rezultati dobijeni u jednoj laboratoriji ne mogu porediti sa referentnim vrednostima druge laboratorije. Ukoliko se poštuju principi laboratorijske prakse, postoji dobra interna kontrola i postoji međulaboratorijsko poređenje sa priznatim evropskim laboratorijskim kućama, rezultat bi morao da bude pouzdan.
 Zaposleni koji obavljaju analize moraju imati veliko znanje i dugogodišnje iskustvo!  |
Vrlo često događa da se rezultati potvrđuju ponovljenim određivanjem iz istog ili novog uzorka. Analiza krvi podrazumeva optimalni minimum dovoljan da ukaže na određenu patologiju u koji, na prvom mestu, spada sedimentacija, koja predstavlja brzinu taloženja eritrocita, odnosno crvenih krvnih zrnaca. Ona pokazuje da li u organizmu postoji inflamatorni (zapaljenski) proces, ili ne.
Sedimentacija
Može da ukaže da postoji, ali ne i gde je, jer uzrok može biti bilo gde u organizmu. Može se dogoditi i da sedimentacija bude mirna, a da, ipak, postoji zapaljenski ili neki drugi proces u telu. U ovakvim situacijama primenjuje se sistem eliminacije ili potvrđivanja. Jako povećana, odnosno trocifrena sedimentacija u odnosu na normalnu vrednost, uvek predstavlja ozbiljan znak, upozorenje da se potraži uzrok.
Krvna slika
Krvna slika podrazumeva broj crvenih i belih krvnih zrnaca, koncentraciju hemoglobina, hematokrit (odnos tečnog dela krvi i krvnih ćelija), trombocite (krvne pločice važne za proces koagulacije) i leukocitnu formulu (odnos u beloj krvnoj lozi, odnosno leukocitnoj lozi). Krvna slika se, pre svega, određuje kod sumnje na anemiju (malokrvnost), bakterijsku ili virusnu infekciju, kao i kod hematoloških oboljenja, kao što su leukemija i druge bolesti krvi.
Glukoza
Glukoza ili šećer skoro uvek se vezuju za dijabetes. Obavezno se određuje osobama koje malo više piju vodu, češće mokre i gube na telesnoj težini. Pojedinačno određivanje glukoze nije najbolji pokazatelj stanja metabolizma glukoze. Mnogo pouzdaniji parametar je HBA1c koji pokazuje prosečnu vrednost glukoze u poslednja dva do tri meseca i ne zavisi od trenutnog unosa hrane. Njegovo povećanje siguran je znak da je proces održavanja nivoa glukoze poremećen i da je velika verovatnoća da je pacijent dijabetičar, naročito ako su ispoljeni i fizički simptomi.
Masnoće u krvi
Lipidni status, odnosno analiza masnoća u krvi, obuhvata određivanje dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i triglicerida. Ovi parametri su jedan od faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova. U zavisnosti od stepena poremećaja, kao i odnosa između navedenih parametara, određuje se terapija. Najčešće se savetuje promena životnog stila koja podrazumeva dijetu, fizičku aktivnost, prestanak pušenja… Lekovi se uvode tek na kraju i u slučaju da prethodne mere ne daju rezultate. Važno je napomenuti da se lipidni status mora odrediti pre i posle lečenja. Za ovu analizu, pacijent ne treba da uzima hranu najmanje šest, a najbolje dvanaest sati pre uzimanja uzorka krvi.
Jetra
Enzimi jetre, poznati i kao transeminaze pokazuju prvenstveno status ćelija jetre i žučnih puteva. Transeminaze mogu biti povećane i iz banalnih razloga, kada se uzimaju velike količine vitamina ili drugih suplemenata, ali i kada su u pitanju ozbiljna oboljenja kao što su virusni i drugi hepatitisi, autoimuna oboljenja, karcinomi… Ako su povećanja značajna prvo treba isključiti infekciju virusima hepatitisa A, B i C (retko D i E), ali i drugim hepatotropnim virusima koji napadaju ovaj organ, kako bi se blagovremeno sprečilo širenje infekcije.
| Kada se detektuju poremećaji u ovim analizama lekar će, ukoliko postoji potreba, predložiti dodatne dijagnostičke procedure. |
Uz transeminaze često se istovremeno određuju i alkalne fosfataze, gama- Gta i bilirubin.Ovi parametri omogućavaju da se sa većom pouzdanošću proceni da li je uzrok poremećaja u samoj jetri, ili u pre ili posthepatičnim putevima – slezini, žučnoj kesi, pankreasu… Kada se detektuju poremećaji u ovim analizama lekar će, ukoliko postoji potreba, predložiti dodatne dijagnostičke procedure – ultrazvučni pregled trbuha, magnetnu rezonancu, skener, biopsiju jetre… Kreatinin i urea obavezni su deo rutinskog skrininga i ne treba ih izostaviti prilikom analiza. Često se dogodi da apsolutno „zdrava” osoba posle laboratorijskog ispitivanja mora na hemodijalizu, a da prethodno nijednim znakom ili simptomom nije upozorena na ozbiljan problem sa bubrezima. Vrednosti uree i kreatinina su u ovim situacijama značajno povećani i znak su ozbiljnog oštećenja. Izolovano povećanje bilo uree ili kreatinina nije povezano sa poremećajem funkcije bubrega. Kreatinin je povećan i kod pojačane fizičke aktivnosti, oboljenja mišićnih ćelija i još nekih bolesti.
Analiza urina
Rutinskom analizom urina često se otkriva poremećaj rada bubrega, oboljenja urinarnog trakta, dijabetes, kao i urinarne infekcije. Citološkim pregledom urina, prilično pouzdano se potvrđuje ili odbacuje sumnja na tumor mokraćne bešike. Prisustvo eritrocita u mokraći sreće se i kod tuberkuloze bubrega, a kod muškaraca i kod oboljenja prostate.
Tumorski markeri
Tumorski markeri su parametri povezani sa prisustvom malignih ćelija u organizmu. Međutim, ovi parametri nemaju veliki značaj za samu dijagnozu i prvenstveno se određuju da bi se pratio tok bolesti i efikasnost primenjene terapije. Da bi mogli da se koriste u te svrhe neophodno ih je odrediti pre terapije. Vrednosti dobijene tokom terapije porede se sa startnim i tako se procenjuje efikasnost lečenja.
Koliko često radite analize?
Osobe koje nemaju nikakvih zdravstvenih tegoba analizu krvi trebalo bi da urade jednom godišnje, kao preventivnu proveru zdravstvenog stanja. Međutim, treba voditi računa da nekada bolest može da se javi bez ikakvih propratnih simptoma, a upravo njeno rano otkrivanje od presudnog je značaja za lečenje. Zato, svi oni koji žele redovno da kontrolišu zdravlje, osnovne analize mogu da rade i na šest meseci. Ovo se posebno odnosi na osobe koje imaju genetsko opterećenje bolestima, kao što su dijabetes, srčane bolesti, različiti oblici karcinoma… Češće analize krvi treba da rade i trudnice, pogotovo one koje spadaju u visokorizičnu grupu, imaju hipertenziju, boluju od bubrežnih ili neke druge hronične bolesti. Češće kontrole rade se i zbog moguće pojave anemija ili prisustva virusa hepatitisa B i C…
Pročitajte još:
Analiza krvi majke otkriva Daunov sindrom >>
Analiza gena u trudnoći >>
Komentari (0)