Svet moderne tehnologije prilično je lišen mašte, a mališani provode sve više vremena ispred televizora i kompjutera, ne igraju se i ne smišljaju kako će se zabaviti. Roditeljima je lakše da im puste DVD sa omiljenim crtaćima ili kompjuterske igrice, ali na duge staze, kažu psiholozi, to nije dobro rešenje. Deca bi trebalo da znaju kako da se zabave samostalno, da izmaštaju neku igricu kada im je dosadno i da se fizički angažuju. Potrebno im je podsticajno okruženje koje će razvijati njihovu kreativnost.
Mašta nužna za razvoj dece
A mašta je beskrajna i izuzetno utiče na razvoj dečje ličnosti. Zato nikada dete nemojte opominjati ako mu je more žuto, nebo zeleno, a šuma crvena na crtežu. To je stvar mašte i dozvolite mu da je razvija, kad god i kako god to hoće. Osim crteža, i pisanje je odličan način da se mašta podstiče. Dete koje piše pesme ili priče treba ohrabrivati da to radi što češće. Odlični načini da razvijate dečju maštu su bajke, priče, igranje zanimljivih igara (slovo na slovo, „pogodi predmet”, itd…).
Maštamo od kad znamo za sebe
Psiholozi tvrde da deca počinju da razvijaju maštu čim postanu svesna sveta oko sebe, ali, kako dete raste, granica između mašte i stvarnosti postaje sve jasnija. Do početka druge godine dete ispoljava razvijenu „reproduktivnu” maštu identifikujući stvarne predmete sa onim koje vidi u slikovnicama i obrnuto. Kasnije kada počne da crta, ono u tim „škrabotinama” nalazi sličnost sa stvarnim predmetima i polako se pojavljuje tzv. „stvaralačka” mašta koja se kasnije razvija kroz knjige, bajke, priče. Do predškolskog uzrasta mališani nisu u stanju uvek da razaznaju šta je „izmišljeno” a šta stvarno, mašta im je tada najintenzivnija, pa je najviše treba i podsticati. Kada deca krenu u školu nije loše upisati ih na kurs ili školicu u kojoj će moći kreativno da se izražavaju. U zavisnoti od afiniteta, u umetničkoj radionici, školici plesa ili glume, dete će nastaviti da razvija maštu i neguje svoje talente. Neka istraživanja pokazuju da deca koja potiču iz porodica u kojima se otvoreno razgovara o svemu, imaju razvijeniju maštu, iskrenija su, imaju jasnije želje i ideje, nemaju strah od različitosti, a često imaju i veći koeficijent inteligencije.
 Mališani sa razvijenom maštom ponekad jako dobro umeju da sakriju istinu!  |
Laž je najveća zamka
Jedina „zamka” maštanja jeste laž, upozoravaju psiholozi. Naime, mališani sa razvijenom maštom ponekad jako dobro umeju da sakriju istinu. Ipak, ni to ne bi trebalo preterano da vas brine, jer je normalna faza u odrastanju. Do pete godine deca ne umeju svesno da prećute istinu, a tek u osmoj godini sposobna su da smisle priču koja ima radnju i zaplet, sa ciljem da se izvuku iz neke neprijatne situacije ili da izbegnu kaznu. Otvorenim razgovorom treba da podstičete iskrenost, ali to znači da ste spremni da ga pohvalite i kada vam kaže nešto što je neprijatno i što se kosi sa vašim pravilima vaspitanja. Objasnite mu da je sjajno to što ume da mašta i smišlja različite priče, ali da je jako važno da ih ne koristi kada iskreno razgovarate. Što su deca starija razlika između laži i mašte postajaće sve jasnija.
Igrom se mašta pravilno razvija
Mašta je nezamenljiva čar detinjstva, ona predstavlja detetov „duševni” život. Pomoću nje ono ispunjava nedostatak ličnog iskustva i znanja, proširuje vidike i umne sposobnosti. Stvaralačka mašta pomaže detetu da spozna svet oko sebe, usvoji osnovne pojmove i pravila, napravi razliku između dobra i zla. Igra je najbolja osnova da se mašta pravilno razvija i treba je shvatiti kao neophodnu pripremu za kasniji život. Ona neguje intelektualni razvitak deteta, otklanja strah, jača sigurnost, pojačava volju i povećava socijalne veštine.
Pročitajte još:
Da li dete mašta ili vas je slagalo? >>
O čemu maštaju deca u Srbiji? >>
Komentari (0)