U svojim pitanjima deca ne vide ništa nepristojno niti loše. Zato je važno da vaš odgovor bude objektivan, a ne da svojom reakcijom na škakljivo pitanje utičete na formiranje detetovog mišljenja.
Posebno zanimljivo i intenzivno razdoblje u detetovom životu počinje oko njegove treće godine, kad je ono već usvojilo govor, samostalno je u kretanju i vrlo zainteresovano za sve oko sebe. Sada će vas zabavljati, izluđivati ili čak ostavljati bez teksta pitanjima koja počinju legendarnim rečima: "A zašto, a kako…?" Na neka od njih: "Zašto pada kiša?", "Zašto je nebo plavo?", još ćete nekako i znati odgovoriti, ali šta reći na pitanje: "Zašto je nedelja?", "Zašto je tata muško?" ili "Kako sam se ja rodio?"
Iako možda pucate od smeha ili ste, pak, potpuno zatečeni, pokušajte uvek da odgovorite detetu. Ako znate odgovor, neka on bude jednostavan i primeren detetovoj dobi i mogućnosti razumevanja. Znajte da deca ionako vrlo često postavljaju pitanje za koje sami već imaju određen odgovor i samo traže ili našu potvrdu ili mogućnost da zaokupe našu pažnju.
Zato izbegavajte dugačke disertacije na temu, ali i odmahivanje rukom rečenicama tipa: "Zato!", "Ti si premali da bi to razumeo!", "Zato što je to tako!", "Postavljaš glupa pitanja!" i slične primedbe. Ako odgovor ne znate ili ne znate kako biste odgovorili, priznajte to i predložite detetu da zajedno pitate mamu, tatu, baku ili ga potražite u enciklopediji.
Najteže pitanje
Nekada su decu pronalazili u kupusu, cveću, zatim su ih donosile rode, a danas deca nastaju spajanjem ženskih jajnih ćelija i sperme, što se naziva oplodnja. Za razliku od odgovora, pitanje je oduvek isto: "Mama, kako nastaju deca?" U trenutku kad vas dete to upita, znajte da ono o tome već nešto zna.
Ta je tema sigurno već neko vreme glavna na repertoaru među vrtićkom decom u dobi između 3 i 4 godine. Izbegavanje pravih odgovora sigurno neće razvijati zdravo stajalište i osećaje prema seksualnosti kao normalnom aspektu ljudskoga života.
Mogući odgovor na to škakljivo pitanje jeste "Narastao si u maminom trbuhu!" možete im objasniti kako se ono rodilo iz maminog stomaka, a to se dogodilo jer se mama i tata jako vole ili recite da dete naraste iz jajašca u maminoj materici, u trbuhu, i izlazi kroz posebno mesto.
Deca nisu slepa i vide oko sebe. Tako je i četvorogodišnji Luka, videvši kako se pare dva psa na livadi, pitao: "A šta oni to rade, mama?" Mama je jedva odgovorila: "Češu se, imaju buve!"
Zapamtite! U svojim pitanjima deca ne vide ništa nepristojno niti loše. Zato je važno da vaš odgovor bude primeren i objektivan. Jer vi svojom reakcijom na škakljivo pitanje, ustvari, nesvesno formirate detetu osećaje koje bi trebalo imati u vezi s odnosom muškarca i žene. Od vas isto zavisi hoće li dete prihvatiti ih kao nešto nepristojno i nešto o čemu se ne govori ili, pak, kao nešto uzvišeno. Izbegavajte pritom previše pojedinosti i objašnjavanja. Dete ih ne razume i samo ga mogu opterećivati.
Lažni odgovori
Majka sedmogodišnje Nike i petogodišnjeg Tina imala je težak dan. Prvo ju je kći prvakinja pitala ko su prostitutke, a mali Tin koji je to čuo dodao je: "U našoj grupi u vrtiću imam prijatelja, zove se Ivan i on ljubi svu decu. Kažu da je on gay. Mama, šta je to gay?" Kad vas na taj način počnu ispitivati, normalno je da ste zatečeni jer ne očekujete da deca mogu doći u kontakt s takvim izrazima.
"Pa, prostitutke, to su žene koje za novac plešu i pjevaju za odrasle muškarce, a sad brzo pojedi sendvič do kraja", pokušala se izvući majka. Na to je Nika ponosno izjavila: "Kad ja narastem, mama, ja isto želim biti prostitutka." Izmišljanjem odgovora ili ignorisanjem, dete može pogrešno da nauči ili zaključi, kao u slučaju Nike. Pokušajte da prepoznate detetovu motivaciju.
Deca često čuju, vide ili pomisle nešto i istog trena bez srama pitaju. To ne znači da su zainteresovana za tu temu, nego usput pitaju. U tom slučaju ne treba govoriti puno i previše. Tako, na primer, kod pitanja o prostitutkama roditelj može jednostavno da kaže da su to žene kojima drugi ljudi plaćaju novcem za to što se žele s njima maziti. Odgovor treba da bude neutralan, a dete će ionako od toga uzeti ono što može shvatiti u tom trenutku.
Pitanja o smrti
što su starija, deca razmišljaju i o filozofskim temama kao što su ljubav, smrt, dobro i zlo. I to čine ništa manje intenzivno od odraslih. Zato ni pitanja koja postavljaju često nisu nimalo banalna i dečja. "Smrt, to je zauvek?" pitaju nas naši maleni kad u porodici netko umre. I u toj situaciji detetu treba nešto odgovoriti. I to najbolje s istinom u koju sami verujete! Odgovori na ozbiljna pitanja kao što su ova trebaju da se zasnivaju na običajima i tradicijama vaše porodice.
Ako ste vernici, verovatno će odgovor o smrti krenuti u smeru večnog života te odlaska duše na nebo. Roditelji ateisti verovatno će krenuti u smeru realnih objašnjavanja kako sve što se rodi, mora i umreti, i ptičica, i cvet, i životinja, i čovek. U svakom slučaju, ako vas dete pita hoćete li vi ili ono umreti, naglasak stavite na život.
Obavezno recite da je život, iako se mora prekinuti, dugačak, toliko dugačak da ćete vi živeti jako dugo i da će proći čitavo detinjstvo i da će ono roditi svoju decu i možda njegova deca svoju decu dok će neko morati umreti. Možete reći da većina ljudi doživi sedamdesetu, a mnogi žive i po 80 ili 90 godina i da se ne treba brinuti.
Pitanja radi druženja
Katkad postavljajući vam pitanja, dete ne zadovoljava samo svoju znatiželju nego želi i privući vašu pažnju i razgovarati s vama. Zato će svaki odgovor, nezavisno od njegovog sadržaja, verovatno kod deteta da pobudi još pitanja. Primetićete to kada uporno i dalje zapitkuje: "A zašto?", "A zašto?" čime zapravo ne želi odgovor nego želi da mu još pričate i da uživa u vašem društvu.
U trenucima će možda postaviti i poneko posve nelogično pitanje, na primer: "Zašto je sunce?" Razmislite šta vas u tom trenutku i kontekstu možda želi pitati. Možda želi pitati "Zašto je sunce toplo, zašto nas greje, zašto je žuto?" i sl. Nemojte se ljutiti nego nastavite razgovarati jer ćete mu tako pomoći da postavi pravo pitanje i čuje od vas ono što zaista želi čuti.
Komentari (0)