Taj “špic” se, naime, povezuje sa Novom godinom, odnosno najčešćim vremenom začeća, s obzirom na to da trudnoća prosečno traje 265 dana.
Broj dece koja dolaze na svet je dva puta veća 23. septembra nego ostalim danima u godini, iako taj dan ne predstavlja nikavu prednost, s obzirom na to da su trudnice morale da trpe letnje vrućine i da se porađaju nakon završetka školskog raspusta i povratka sa godišnjih odmora.
Stručnjaci zato savetuju oprez tokom ovog perioda neobuzdanog slavlja, jer u januru i februaru postoji jedan, daleko manje radostan “špic” koji se odnosi na prekide trudnoća.
Istraživanje je pokazalo da svega dva odsto žena želi da se porodi u septembru, dok najviše njih priželjkuje termin u maju, po mnogima “idealnom” mesecu za rađanje.
Kako onda objasniti ovaj “špic” porođaja svakog 23. septembra? Ako se vratimo 265 dana unazad u kalendaru, koliko prosečno traje trudnoća, stižemo do… 1. januara.
– Postoji uticaj novogodišnje noći na natalitet – kaže istraživač Arno Renje-Loalje u izjavi za list Parizijen.
– Tokom te noći, parovi su uglavnom zajedno i poneseni atmosferom spremniji da začnu porodicu. Ima, takođe, i neplaniranih trudnoća, zbog slabijeg obaziranja na kontracepciju tokom slavlja – dodao je on.
Ukratko, to je nedelja u kojoj pravimo najviše beba i to uprkos konzumiranju velikih količina alkohola koji je poznat po tome što škodi fertilitetu.
Pročitajte još:
Komentari (0)