Silazak celzijusa u minus direktno pogađa sve vitalne organe u ljudskom telu: srce, pluća i mozak. Hladnoća ledi krv u venama, zbog čega stradaju krvni sudovi, a usled suženja bronhija pogoršava se i stanje hroničnih plućnih bolesnika i astmatičara. Zima ne prija ni reumatičarima, ali ni obolelima od šećerne bolesti. Čak i zdravi moraju da paze na temperaturne razlike i da se čuvaju od mraza, koji se uvlači kroz usta i nos, i hladi celo telo.
 Skrivene promene na krvnim sudovima, ako nisu na vreme zapažene, mogu da se ispolje baš na ovako niskim temperaturama.  |
Hladnoća sužava periferne krvne sudove, što loše utiče na srčane bolesnike. Da bi održalo cirkulaciju, srce tada više radi i pod većim je opterećenjem. Skrivene promene na krvnim sudovima, ako nisu na vreme zapažene, mogu da se ispolje baš na ovako niskim temperaturama. Suženje krvnih sudova na hladnoći, prema rečima profesora dr Branislava Milovanovića, interniste – kardiologa iz KBC „Bežanijska kosa”, kod starijih bolesnika i hipertoničara može da izazove nagli i veliki skok krvnog pritiska:
– Pacijenti koji nemaju regulisan krvni pritisak, a izlaze naglo iz toplih prostorija na hladan vazduh, u velikom su riziku od infarkta srca ili mozga. Zbog hladnoće se sužavaju arterije koje ishranjuju ova dva organa i zato u zimskim danima ima više šlogova i infarkta srca – kaže on.
Od zime s razlogom strepe i oni koji pate od sinuzitisa. Hladnoća sužava krvne sudove sluzokože nosa i izaziva curenje sekreta. To može dodatno da se iskomplikuje zapaljenjem srednjeg uha i grla. Ako se mrazu pridruže i povećana vlažnost vazduha i magla, patiće i hronični plućni bolesnici. Njima, po rečima dr Miodraga Vukčevića, pulmologa iz KBC „Bežanijska kosa”, ne prija zima zbog promena temperature i veće koncentracije smoga i prisustva respiratornih infekcija.
| Plućni bolesnici se zimi često razbolevaju od bronhitisa, a nije retkost da dobiju i upalu pluća. |
– Hladan vazduh provocira disajne puteve, što predstavlja dobru podlogu za nastanak respiratornih infekcija. Plućni bolesnici se zimi često razbolevaju od bronhitisa, a nije retkost da dobiju i upalu pluća. Najbolji savet za njih je da ne izlaze napolje bez šala preko usta i nosa, da bi sprečili ulazak hladnog vazduha u disajne puteve – objašnjava dr Vukčević.
Dr Olivera Ilić Stojanović, reumatolog iz beogradskog „Instituta za rehabilitaciju”, kaže da su na hladnoću osetljivi i reumatičari, posebno oni koji pate od zapaljenskog reumatizma.
– Bolovi u zglobovima se pojačavaju ako postoji i velika vlažnost vazduha, jer sa niskim temperaturama zajedno utiču na receptore za bol. Ako je reuma udružena sa degenerativnim oboljenjima kičme, visokim pritiskom ili dijabetesom, znatno se pogoršavaju tegobe obolelih – ističe ona.
Utoplite nervne završetke
â-º Nosite šal, kapu i rukavice da bi se utoplili nervni završeci na rukama i glavi, jer to smanjuje rizik od srčane slabosti
â-º Oni koji pate od sinuzitisa kapu treba da navuku na čelo i na uši
â-º Astmatičari ne bi trebalo da izlaze napolje, posebno kada je magla i vidljiv smog
â-º Oboleli od reume posebno treba da utopljavaju zglobove i da nose obuću koja se ne kliza, da bi sprečili padove
Pročitajte još:
Ima li zima veze sa prehladom? >>
Na šta upozorava dečiji kašalj? >>
Komentari (0)