Iako su sukobi dece i roditelja česti i neizostavni deo odrastanja, ipak se mogu ublažiti, pa čak i izbeći odgovarajućom vrstom razgovora.
Kad su sasvim mala, naša deca su preslatka i dražesna. S oduševljenjem dočekamo prvo gugutanje, kad progovore „mama” ili „tata” poteku nam i suze radosnice, a kamoli kad nam po prvi puta, na svoj nespretan način i uz čvrst zagrljaj, kažu da nas vole. Svaki roditelj će se složiti da nema ničeg lepšeg od ljubavi prema deci.
S godinama taj odnos postaje sve složeniji; nekadašnji bespomoćni gugutavci postaju malene, veće i velike osobe sa svojim «ja» koje sve teže podnosi «roditeljsku torturu» zvanu – vaspitanje. S druge strane, i roditeljima glava sve teže ostaje hladna na njihovo prksono «ne!», «neću!», a kamoli kad se prolome besni urlici na javnom mestu. “Nikada me ne slušaš!” prigovor je koji često prelazi preko usana očajnih majki i očeva, ali i deca ga sve češće upućuju roditeljima što su starija. Dobra komunikacija može pomoći razvijanju stabilnijeg, međusobnog poštovanja i razumevanja. S tim ciljem psiholozi predlažu nekoliko jednostavnih pravila:
â-ºNaučite decu da slušaju – nežno ih dodirnite pre nego što im se počnete obraćati, pozovite ih po imenu.
â-ºGovorite tihim glasom, čak i šapat ponekad natera decu na slušanje. Oni to vole.
â-ºGledajte ih u oči dok im govorite nešto važno kako biste znali jesu li vas razumeli. Možete kleknuti pred njih ili sesti kako biste im bili «ravnopravni».
â-ºVežbajte slušanje i govor – razgovarajte sa svim članovima porodice o onome što gledate na televiziji, slušate na radiju, vidite u parku ili u prodavnici. Razgovarajte o svakoj temi, naravno i o vrtiću, školi, njihovim prijateljima. Ne propuštajte razgovor bez obzira na to koliko ste umorni nakon posla.
â-ºPoštujte decu i obraćajte im se pristojno – mnogi se roditelji izgube u ciničnim primedbama ili nehotičnom omalovažavanju onoga što je deci važno. Razgovarajte s njima kao što biste razgovarali sa svojim prijateljima.
â-ºPohvalite ih za ono dobro, nemojte ih stalno kritikovati. Zamolite ih da vam pomognu dok se brinete o bebi ili radite neke poslove u kojima mogu učestvovati. Uključujte ih što više da vam pomažu kao partneri.
â-ºPohvale podižu deci samopouzdanje, a stalne kritike nateraće ih da pomisle kako ni u čemu nisu dovoljno dobri.
â-ºZapamtite: deca nikada nisu previše stara da biste im rekli da ih volite. Ma koliko vam takav postupak delovao patetično ili suvišno ipak im s vremena na vreme, spontano i iz srca, izrazite svoju ljubav.
â-ºAko žele sa vama da razgovaraju jer imaju problem, ugasite televizor, radio, prekinite to što radite, dajte im svu svoju pažnju. Moraju znati da za njih i njihove probleme uvek imate vremena!
I za kraj, mali, jednostavan i koristan savet koji je penzionisani psihijatar dala ćerki, obuzetoj brigom vaspitavanja svoje dece: “Znaš, u moju ordinaciju nikada nije ušao ni jedan pacijent kog su voleli previše”.
Pročitajte još:
Kako odgovoriti na dečiju radoznalost? >>
Šta kad dete ne želi da priča? >>
Komentari (0)