Još uvek je mnogo roditelja koji razmišljaju da li treba decu da vakcinišu protiv određenih zaraznih bolesti ili ne. Evo šta lekari odgovaraju na najčešća pitanja vezana uz temu.
Nije li za sićušnu bebicu preveliko opterećenje kad joj ubrizgaju klice, uzročnike bolesti?
Bebe svakoga dana dolaze u dodir s novim mikrobima, bakterijama i virusima. Antigeni u vakcinama samo su mali deo takvih kontakata i ne štete imunom sistemu, nego ga stimulišu da razvije antitela protiv dotične bolesti.
šest vakcina u jednoj, jedinoj injekciji – nije li to previše?
U Nemačkoj, Stalna komisija za vakcine STIKO pri Institutu Robert Koch misli da nije. Imunom sistemu je svejedno da li je izložen jednom ili više antigena. Pomoću novih šest u jedan vakcina za temeljnu je imunizaciju potrebno samo 7 umesto 32 injekcije kao pre, čime time je dete pošteđeno dodatnih bolova. No pojedinačna su vakcinisanja i dalje moguća.
Ne bi li bilo bolje da se deca vakcinišu kad im organizam postane stabilniji?
To je moguće, ali neke su bolesti, kao na primer magareći kašalj, posebno opasne upravo na početku života. Osim toga, u ranijoj dobi odojčadi ređe su lokalne reakcije na vakcinu ili povišena temperatura. Prema tome, da bi se razvio imunitet, potrebno je vreme. Da bi razvila otpornost na tetanus bebi su potrebna barem tri vakcinisanja, ali ta dovakcinacija bi trebala da bude završena do dobi kad dete prohoda.
Kod nas više nema difterije i dečje paralize. Zašto se onda i dalje vakcinišemo?
Upravo vakcinaciji možemo zahvaliti da su te bolesti kod nas retkost. Ali one nisu iskorenjene. Uzročnika tetanusa možemo naći svuda u svetu. Difteriju mogu doneti turisti s dalekih putovanja ili možda neki imigranti. Nedavno su zabeleženi slučajevi dečje paralize u turističkim područjima Dominikanske Republike, u Turskoj, Anatoliji i u Bugarskoj.
Sve je više alergija. Jesu li za njihovo širenje krive i vakcine?
Kod nekih vakcina moguće je alergeno delovanje (magareći kašalj, difterija, tetanus). Vremensko poklapanje alergijske bolesti, na primjer neurodermitisa, još ni u kom slučaju ne znači da je vakcinacija uzrok bolesti. Pa u bivšoj Demokratskoj Republici Nemačkoj (DDR), gde su sva deca bila vrlo temeljno vakcinisanja, pre ujedinjenja dve Nemačka bilo je manje alergija nego u zapadnoj Nemačkoj. Bolesti možemo lečiti lekovima.
Čemu onda vakcine?
Protiv virusnih je bolesti medicina još i danas uveliko nemoćna. Protiv encefalitisa uzrokovanog ospicama ili mumps meningitisa nema leka, pa tako ni protiv tetanusa. Od okruglo 30 hiljada bolesti koje medicina danas poznaje lekari mogu da leče tek trećinu.
Preležati dečje bolesti nešto je prirodno. Zašto onda vakcinacijom sprečavati taj proces?
Nije sve što je prirodno automatski i zdravo. Pre 300 godina polovina dece je umirala u prvoj godini života, a očekivana, prirodna životna dob bila je 35 godina. Deca prođu tokom svog razvoja još uvek dovoljno virusnih infekcija.
Skrivaju li se u vakcinama opasne naknadne posledice za koje još ne znamo?
Moguće je. Otkad postoje moderne vakcine – a to je već nekoliko desetina godina – nikad ništa nije upućivalo na to da je nevakcinisanim osobama bilo bolje nego vakcinisanim. To vredi čak i za vakcinu protiv malih boginja koje su pređašnjih godina izrazito teško podnosili. No samo njoj možemo zahvaliti da od 1977. godine na svetu više nema malih boginja.
Mogu li vakcine izazvati autizam, poteškoće čitanja ili hiperkinetički sindrom?
Otkad postoje, svako malo se pojave nove pretpostavke u kojima se vakcina povezuje s takvim nuspojavama. Onda treba neko vreme dok veće studije ne odagnaju te sumnje. Tako danas znamo da vakcina protiv pertusisa/magarećeg kašlja ne uzrokuje ni iznenadnu smrt deteta niti oštećenja mozga; da vakcina protiv hepatitisa B nije uzrok multiple skleroze; da vakcina protiv ospica ne izaziva autizam, te da vakcina protiv zauški ne dovodi do dijabetesa.
Komentari (0)