Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) najavljeno je proširivanje nacionalnog programa vantelesne oplodnje (VTO), ali prema saznanjima “Novosti”, neće biti pomeranja starosne granice, niti izmene kriterijuma, kao ni povećanja broja “besplatnih” pokušaja da se dođe do potomstva. Samo će iz zajedničke kase zdravstvenog osiguranja biti finansirana VTO za sve koji se prijave za ovaj program, a ispunjavaju ranije utvrđene uslove.
Listi čekanja za VTO trenutno nema, a iz GAK “Narodni front” je već najavljeno da može da se radi više vantelesnih nego do sada.
Rođeno više od 1000 beba
Od kraja 2006. godine, kada je počeo nacionalni program, urađeno je ukupno 4.500 VTO i rođeno više od 1.000 beba! U ovaj program iz zajedničke kase zdravstvenog osiguranja, prema podacimja iz RFZO, uloženo je više od milijardu dinara. Mnogi bi rekli da je to jedna od najboljih investicija u Srbiji, gde se već decenijama ne rađa dovoljno dece ni da se obezbedi prosta reprodukcija. Demografska statistika je sumorna: prosečan bračni par ima svega 0,88 dece, pišu “Novosti”.
Svaki sedmi par ima problema
Stručnjaci ističu da svaki sedmi par ima problem sa sterilitetom. Nažalost, on se često kasno otkrije, kada se već izgube godine u očekivanju prirodnog začeća, a sa starenjem se značajno smanjuju šanse za oplodnju.
Srbija se, iako suočena sa belom kugom, među poslednjima u regionu odlučila na finansiranje VTO iz kase osiguranja. Čekajući da sakupe oko 3.000 evra, koliko je potrebno za VTO kod privatnika, mnogi su kada je počela VTO o trošku osiguranja bili prestari za nacionalni program koji je prvo odobren ženama do 38, a sada do 40. godine.
Za godinu dana 1380 oplodnji
“Prošle godine obavljeno je ukupno 1.380 vantelesnih oplodnji o trošku osiguranja u državnim i privatnim klinikama”, kaže za “Novosti” Zoran Jovanović, pomoćnik direktora RFZO zadužen za medicinske poslove. “Kako su prema podacima državnih zdravstvenih ustanova njihovi godišnji kapaciteti oko 1.300 procedura VTO, trenutno nema potrebe za angažovanjem privatnih klinika, a polovinom ove godine istekao je i ugovor sa Konzorcijumom šest privatnih klinika, u kojima se do tada obavljala VTO o trošku osiguranja. RFZO ostvaruje uštedu od 2.500.000 dinara na osmomesečnom nivou, kada se VTO izvodi samo u državnim zdravstvenim ustanovama.”
Dva besplatna pokušaja
Iz zdravstvene kase se finansiraju dva pokušaja VTO, a program se trenutno obavlja u četiri državne ustanove: KC Srbije, KC Niš, KC Vojvodine i GAK “Narodni front”. Žena prvo treba da se obrati svom ginekologu, a kad sakupi svu medicinsku dokumentaciju i nalaze prijavljuje se RZZO, odakle se usmerava na komisiju za VTO, koja odlučuje o uključivanju parova u proces vantelesne oplodnje.
Ne gubite vreme!
Lekari upozoravaju parove da ne gube vreme: stručnu pomoć treba zatražiti ako do začeća ne dođe za godinu dana, a na ispitivanja moraju oba partnera. VTO se radi ako nema mogućnosti da dođe do prirodnog začeća, a ne uspeva ni inseminacija, daleko jeftinija i jednostavnija metoda nego što je VTO.
“U lečenju steriliteta najveći broj dece trenutno se rađa vantelesnom oplodnjom”, kaže profesor dr Dušan Stanojević, direktor GAK “Narodni front”. “Naravno, mora da se pruži izuzetno velika ekonomska pomoć, pošto je to izuzetno skup postupak. Činimo sve da se i na ovaj način, kroz program VTO, poveća broj beba, ali je neophodna pomoć države. Broj žena koje su kandidati za vantelesnu oplodnju stalno će se povećavati, posebno zbog novih tehnologija, kao što su formiranje banaka jajnih ćelija i sperme.”
Uspešno blizu četvrtine pokušaja
Kada se izvede prosek iz šest privatnih i četiri državne klinike, u koje su do sada žene upućivane na VTO, uspešnost postupaka bila je 22,73 odsto. Lekari kažu da je taj rezultat u svetskim okvirima.
U GAK “Narodni front”, gde je kroz program prošlo 1.109 žena, uspešnost je bila 24,62 odsto. Može da se radi više VTO godišnje, ali su, prema rečima dr Elijane Garalejić, načelnika odeljenja za VTO u “Frontu”, neophodna ulaganja u prostor i opremu:
“Imamo samo jedno radno mesto u laboratoriji, i tu ne mogu dvoje ljudi da rade. Ako biološki materijal stoji i čeka, žena neće ostati trudna. Zaposleni daju maksimum u radu, ali da bismo bili uspešniji potrebno nam je proširenje prostora i oprema koja bi nam omogućila da što više parova u Srbiji postanu roditelji.”
Komentari (0)