Šta je astma?
Astma je ozbiljno sužavanje disajnih organa. Simptomi uključuju sipljanje, stezanje u grudima, kratak dah, a uzrokuju ih spoljni faktori, kao što su najčešći alergeni, hladan vazduh, vežbanje, jaki mirisi (farba na primer) i infekcije. Kada dođete u kontakt sa nekim od ovih faktora, disajni organi se sužavaju, upale se, stegnu i proizvode velike količine sluzi, što dovodi do sipmtoma astme.
Da li lekovi protiv astme utiču na bebu u stomaku?
Dok god je vaša astma pod kontrolom neće uticati na bebino zdravlje. Na sreću, većina lekova za astmu se može koristiti za vreme trudnoće. Većina žena sa blažom astmom simptome može da drži pod kontrolom pumpicom. Sprej koji se nalazi u pumpici nije opasan za zdravlje bebe. Ženama sa srednje jakom i jačom astmom potrebni su jači lekovi. Za sada se pokazalo da ni ti lekovi nisu opasni za zdravlje bebe.
Šta ako dobijem napad astme za vreme trudnoće?
Veoma je važno da uradite sve što je moguće kako biste astmu držali pod kontrolom. Ako ne kontrolišete astmu, može doći do smanjenog protoka kiseonika do fetusa, čime se povećava rizik od usporenog rasta i male telesne težine po rođenju. Posledice mogu biti i drugi zdravstveni problemi kao što je preeklampsija, mrtvorođeno dete kao i problemi sa placentom.
Kako biste što bolje kontrolisali bolest u trudnoći, konsultujte se sa svojim lekarom.
Šta da radim da izbegnem napad astme?
Isto kao i sa alergijama, prva linija odbrane od napada astme je izbegavanje faktora rizika. Smanjite izlaganje i ostalim alergenima, prestanite da pušite i izbegavajte mesta gde drugi puše.
Pazite se da ne dobijete gripu, jer i gripa može da izazove astmatične napade. Ako izbegavate sve faktore koji vas iritiraju, smanjićete potrebu za lekovima.
Da li mogu dobiti astmatični napad za vreme porođaja?
Astmatični napadi su retki tokom porođaja. Ali, ako se pojave, mogu se kontrolisati lekovima. Ne treba da brinete o tome.
Da li su alergije i astma povezani?
Deca nisu imuna na problematične efekte alergija i astme.
– Alergija na polen (alergijski rinitis) je sezonska bolest. (U Sjedinjenim američkim državama više od 20% populacije ima bolesti vezane za alergije, što je jedan od vodećih uzroka hroničnih bolesti u toj zemlji).
– Razlika između dečje astme i astme kod odraslih je u tome što mala deca ne pokazuju uobičajene simptome. Deca obično pokazuju simptome kao što je ubrzano disanje, glasno disanje, stezanje i bol u plućima.
Lekari koji nisu specijalisti mogu ove simptome tretirati kao da je u pitanju infekcija, jer ne vide da je u pitanju astma. Da biste dobili ispravnu dijagnozu i tretman potreban vam je lekar specijalista, koji će prepoznati simptome.
Šta izaziva astmatični napad?
Svet je, nažalost, prepun desetinama različitih vrsta alergena – supstanci koje pokreću alergijske reakcije u telu. Među njima su:
Polen: Ovaj fini, reproduktivni prah iz vegetacije, koji bez teškoća putuje na lakom povetarcu, najčešći je okidač alergije. Polen koji izaziva simptome alergijske reakcije dolazi sa različitog drveća, iz trave i korova. U rano proleće, polen sa drveća je najaktivniji. Polen iz trave je češći u kasno proleće i rano leto, a polen iz korova će iritirati vaše dete krajem leta i u ranu jesen.
Sezona polena uglavnom traje od februara ili marta, pa sve do kraja oktobra. No, vremenski uslovi utiču na varijacije od regiona do regiona. Nivo polena je niži kada je kišno i u vlažne dane, a viši je kada je toplo, suvo i vetrovito, jer tada spore lakše putuju vazduhom.
Spore iz buđi: Ovo je još jedan dosadan problem za decu sa alergijama. Ima ih gotovo svuda – u zemlji, vegetaciji, na tavanima, u podrumima, na tepihu, u frižideru itd. Spore buđi takođe putuju kroz vazduh, a pojavljuju se posle prolećnog otopljavanja. Prisutne su skoro tokom cele godine, ali preovlađuju kad je toplo vreme.
Grinje: Ova majušna stvorenja koja žive u krevetima i dvosedima su još jedan okidač za alergije vašeg deteta.
Životinjska perut: Mnogo dece pati od alergijske reakcije na suvu kožu koja otpada sa mačaka i pasa.
Hrana: Hrana kao što je kikiriki, jaja i pšenica su česti okidači alergijskih napada.
Kako se leči i tretira astma?
Prvo, konsultujte pedijatra ako sumnjate da vaše dete pati od alergija. Kada jednom lekar utvrdi da je dete alergično na neke supstance, preduzmite sledeće korake kako biste smanjili izloženost na alergene:
• Koristite zaštitne pokrivače na krevetima (zbog grinja)
• Ograničite broj punjenih igračaka u dečjoj sobi
• Usisavajte i brišite prašinu često
• Smanjite izloženost ljubimcima u ranom detinjstvu
• Odložite uvođenje hrane koja može biti alergen, kao što je kikiriki i pšenica
• Nemojte uvoditi čvrstu hranu pre šestog meseca, a onda jednu po jedun hranu uvodite polako
• Prestanite da pušite (ili makar smanjite na minimum) tokom trudnoće kao i posle porođaja
• Nemojte slati dete u jaslice (ili obdanište) dok je još malo
• Zatvarajte prozore noću u sezoni polena. Ako ste u mogućnosti, koristite klima-uređaj, koji čisti i suši vazduh
• Smanjite jutarnje aktivnosti – od 5 ujutru do 10 – tada je količina polena u vazduhu najveća
• Zatvarajte prozore u automobilu kada putujete
• Neka dete bude u kući što više kada je velika prisutnost polena u vazduhu, kada je vetrovito i kada je velika vlažnost
• Iskoristite sezonu polena kao izgovor da pobegnete na odmor na more. Tamo je prisutnost polena jako mala
• Nemojte sušiti odeću i posteljinu napolju – polen i buđ se skuplja na tkanini
Alergije ne moraju biti totalno mučenje za vaše dete. Uz male pripreme, medicinsku pomoć i oprez, smanjićete muke vašeg mališana na minimum.
Komentari (0)