Svako od nas teži tome da bude što bolji roditelj svom detetu. Svako dete je individua i svaki odnos između roditelja i deteta je različit pa vrlo često nema smisla slepo se držati nekih univerzalnih saveta. Ipak, postoje neka „pravila" kojih bi se svaki roditelj kojem je stalo do dobrog odnosa s detetom trebao pridržavati….
1.Nikada ne udarajte svoje dete!
Svaki roditelj zna kako ga dete može izludeti i dovesti u situaciju kada poželi da ga udari po guzi, no nemojte sebi dozvoliti da to zaista i učinite. Maknite se od deteta, umijte se hladnom vodom, vrištite u jastuk… Pokušajte da potrošite nakupljenu negativnu energiju na drugi način koji ne ugrožava vaše dete.
Zašto ne udarati? Mnogo je razloga. Udaranjem detetu šaljete one poruke koje mu verovatno nikada ne biste hteli usaditi – da je u redu udariti slabijeg od sebe, da je u redu udariti osobu koju voliš, da je u redu udariti kad ne znaš miroljubivi izlaz iz situacije, da je u redu primeniti fizičku silu, da se roditelji "slušaju" zbog straha…
Neka vaš autoritet nad detetom, koji je nesporno potreban, počiva na ljubavi, a ne na strahu. Zadnje, ali ne i najmanje važno – u našoj je državi udaranje dece kažnjivo zakonom.
2. Poštujte dete!
Vaše dete, ma koliko malo bilo, ima svoju posebnost, interese i želje. Iako je maleno, ono je takođe ljudsko biće koje zahteva odnos pun ljubavi i uvažavanja. To ne znači da mu morate ispunjavati svaki zahtev, ali biste ga trebali pustiti da slobodno izrazi svoje želje, iako će neke od njih možda biti odbijene.
Ne ismejavajte ga, ne umanjujte njegove strahove ili nedoumice, nikada ga ne vređajte niti omalovažavajte. Nikada nemojte smetnuti s uma da to maleno biće ima svoj integritet koji ni vi, niti iko drugi, ne sme narušiti.
3. Igrajte se s detetom.
Vašem detetu potrebno je vreme koje provodite u igri. Ne morate se igrati satima, stručnjaci tvrde da je dovoljno i pola sata dnevno, ali to mora biti vreme u kojem vas neće prekidati zvonjava telefona i tokom kojeg nećete paralelno kuvati ručak.
Najbolja je „floortime" metoda – spustite se s detetom na pod, igrajte se figuricama, crtajte, napravite put i vozite autiće, gađajte se jastucima, škakljajte, vežbajte, pevajte, plešite, modelirajte… Sledite dete i njegove želje i budite sigurni da će takva potpuno predana igra napuniti vašem detetu baterije!
4. Komunicirajte.
Pokažite iskren interes za ono što dete radi, razgovarajte o njegovim razmišljanjima, osećajima i svakodnevici. Pričajte mu i vi o tome što ste vi radili, šta volite i ne volite… Malo dete učite verbalizaciji osećaja kako bi kad malo odraste moglo tačno da detektuje svoje osećaje i nauči da se nosi s njima na pravilan način.
Dopuštajte mu da samo iskomunicira svoje želje i potrudite se što češće da mu dajete mogućnost izbora. Sve objašnjavate i pričajte od najranije dobi – naravno, kada dete jednom počne pričati, ne zaboravite ga i slušati.
5. Budite iskreni prema detetu.
Većina dece gotovo instinktivno oseti kada ih roditelji „muljaju". Izbegavajte takav odnos i od početka budite iskreni prema detetu. Uvek mu govorite istinu o važnim događajima, promenama i slično, ma kako škakljiva pitanja mogla biti, jer dete instiktivno oseća kad mu nešto tajite, ali ne zna dokučiti i protumačiti što se dogodilo. Roditeljska je obaveza da kažu detetu istinu na njemu prihvatljiv i razumljiv način, uz činjenice i bez preterivanja s detaljima te onoliko koliko za svoju dob može prihvatiti.
6. Hvalite dete.
Pohvala je daleko učinkovitija od kazne. Dokazano je da su deca sklona da ponavljaju ono ponašanje za koje su nagrađena, makar to bilo samo u obliku pohvale. Nemojte se bojati da biste mogli stvoriti malog egomanijaka, jer se to neće dogoditi. Pokušajte da izbegnete kažnjavanje i pridavanje pažnje neželjenim oblicima ponašanja, već se u potpunosti fokusirajte na pozitivne stvari koje je dete učinilo.
Na kraju svakog dana prisetite se jedne dobre stvari koje je dete taj dan napravilo (podelilo igračke s drugim detetom, pojelo ceo ručak, pospremilo igračke…) i pohvalite ga. Neki roditelji vole da nagrade dete putem „smeška" – nasmejanog lica koje nacrtaju na papiru i stave na zid. Ako vam se ta ideja sviđa, možete je isprobati i dogovoriti s detetom da će za 5 dobijenih osmeha zaraditi privilegiju da mu kupite neku sitnicu.
7. Verujte svojim instinktima.
Čini vam se da je dete bolesno, no rodbina vam govori da paničite. Imate osećaj da ste nečim povredili svoje dete, ali sestra vam tvrdi kako umišljate. Ne dajte se smesti. Roditelji najbolje poznaju svoje dete i mogu predosetiti ako nešto ne valja. Ne potiskujte svoje instinkte i dopustite im da budu vodič pri vašim postupcima i odlukama.
8. Budite dosledni.
Nije uvek lako, ali je dugoročno jedino isplativo. Većina roditelja padne u zamku popuštanja da bi (kratkoročno) rešili neki problem – na primer, kažete detetu da mu nećete kupiti neku igračku, no na kraju mu, nakon njegovog polusatnog vrištanja, plakanja, moljenja i kumljenja – tu igračku ipak kupite.
Srežite takve situacije u startu – čim vidite da će doći do neke konfliktne situacije, odmah se upitajte hoćete li na kraju popustiti pod pritiskom. Ako hoćete, onda je bolje da popustite odmah. U suprotnom detetu šaljete poruku da ćete uvek promeniti svoju odluku ako se ono dovoljno potrudi i gubite kredibilitet. Odvojite bitno od nebitnog i ne insistirajte na stvarima koje vam nisu doista važne.
9. Brinite za detetovu sigurnost.
Ako imate malo dete koje puzi ili prohodava, obavezno zaštitite sve utičnice. Oštre rubove zaštite sigurnosnim silikonskim navlakama te uklonite sve opasne stvari (upaljače, noževe, sredstva za čišćenje) izvan mesta na kojima ih dete može dohvatiti. Decu svih uzrasta uvek vozite u odgovarajućoj autosedalici, odnosno neka veća deca uvek budu zavezana sigurnosnim pojasem. Od malena ih učite da put prelaze isključivo na pešačkom prelazu kada je upaljeno zeleno svetlo, a manju decu učite da vas, kad hodate uz cestu, obavezno drže za ruku.
10. Pazite na detetovu ishranu.
Nije nužno da hranu za decu kupujete isključivo u dućanima sa zdravom hranom, no poželjno je težiti uravnoteženoj ishrani, izbegavati lošu hranu, a slatkiše umereno dozirati. Dakle, detetov jelovnik treba da se temelji na voću, povrću, žitaricama, mlečnim proizvodima i ribi ili mesu, a hranu poput pašteta, viršli, grickalica, jela prženih u puno ulja poput prženih krompirića te instant hranu (supe iz vrećica i slični gotovi proizvodi) deca bi trebala u potpunosti da izbegavaju.
Ako vaše dete ipak jede takve namirnice, potrudite se da ih svedete na što manju meru i obogatiti mu jelovnik primerenijom hranom. Ne zaboravite da se prehrambene navike stvaraju u najranijem detinjstvu te da su vodeći uzrok smrtnosti u Hrvatskoj bolesti krvnog sistema, koje su neretko usko povezane s lošom ishranom. Dajte u startu svom detetu mogućnost da doživi duboku starost.
Komentari (0)